Die Reise [Serbian translation]

Стара слика у мојој руци

Кад смо једва знали ко смо ми

Пет лета и били смо без краја

Док је свако ишао својим путем

Тим је сад у Фрајбургу, Тоби у Берлину

Филип постао адвокат, само је Хана остала

Ману је хтео постати плесач, сад студира

Време пролази у огледалу толико брзо

Тако иду године даље у земљу

Тако почиње оно ново после старог

Ми смо на путовању и некада

Ћемо стићи, ћемо стићи

Почињемо испочетка, замало се предајемо

Оклизнемо се и паднемо па се опет дигнемо горе

Тако иду године, и некад

Ћемо стићи, ћемо стићи

Био сам накратко кући, дуго нисам био овде

Где камен на камену стоји као некада

Стара улица је као јуче

А ипак се толико пуно преокренуло

Кати има сад дјецу, слабо контакта имамо

Коља сад ради за опште добро, а Марк није успео

Клеменс рутује кроз Француску,

тражи и даље своју срећу

И ја певам своје песме и мислим на вас

И свако има приче, о којима воли да прича

Време пролази у огледалу толико брзо

Тако иду године даље у земљу

Тако почиње оно ново после старог

Ми смо на путовању и некада

Ћемо стићи, ћемо стићи

Почињемо испочетка, замало се предајемо

Оклизнемо се и паднемо па се опет дигнемо горе

Тако иду године, и некад

Ћемо стићи, ћемо стићи

Певам овде своје песме и мислим на вас

На све наше снове, на сваки тренутак

Без обзира, где ћемо завршити, све има смисла

Негде води свако путовање

Тако иду године даље у земљу

Тако почиње оно ново после старог

Ми смо на путовању и некада

Ћемо стићи, ћемо стићи

Почињемо испочетка, замало се предајемо

Оклизнемо се и паднемо па се опет дигнемо горе

Тако иду године, и некад

Ћемо стићи, ћемо стићи