Probudila sam se jutros,
i nisam znala zašto
otvorila svoje oči
i niko nije ležao pored mene.
Osećam se potpuno beživotno,
iako moje srce još uvek kuca
Kao ova kuća sam hladna i prazna
jer nedostaje mi polovina.
Obećala sam sebi da ću se izboriti
koliko god to bilo moguće
pogledaj me sada, ne vredim više ništa!
Kao srce,koje samo još iz sažaljenja živi.
Kako se može biti tako hladan?
Zar te više uopšte nije briga?
Bacaš senku,koju ne mogu preskočiti.
I ne znam
šta bih trebala da tražim?
Kojim bih putem trebala da idem?
Zašto ne mogu zaboraviti?
To mora biti moguće.
Reci mi!
Šta se još mora desiti
dok mi ne budeš ništa značio?
Tako bih rado želela da te mrzim
ipak,ljubav mi ne dopušta
Ljubav mi ne dopušta
Nisam htela više na tebe da mislim
Veruj mi,probala sam!
Htela sam u vinu da te potopim
ipak,kao što vidiš,nije išlo
Htela sam da se ovde završi
ali godine se ne mogu jednostavno obrisati.
Kaže se, vreme leči sve rane
ali kod mene su samo šire otvorene
I ne znam
šta bih trebala da tražim?
Kojim bih putem trebala da idem?
Zašto ne mogu zaboraviti?
To mora biti moguće.
Reci mi!
Šta se još mora desiti?
Dok mi ne budeš ništa značio?
Tako bih rado želela da te mrzim
ipak,ljubav mi ne dopušta
Ljubav mi ne dopušta
I koliko duboko još moram tonuti,
dok se bez tebe ne probudim?
Koliko se dana moram još utopiti
dok poslednja slika ne izbledi?
I ja ću ponovo početi?
Kaži mi kad?
Kaži mi kad?
Kaži mi koliko dugo?
Šta se još mora desiti?
Dok mi ne budeš ništa značio?
Tako bih rado želela da te mrzim
ipak,ljubav mi ne dopušta
Ljubav mi ne dopušta