Горим у огњу љубави, али ти не
Не желим да те отерам од себе, да не бих после патио,1
али мене увек нека лоша срећа и тужна судбина прате
Одузмите, одузмите, одузмите ми ту лепоту,
одузмите, одузмите, одузмите ми ту лепоту
Не желим да те отерам од себе, да не бих после патио,1
Не желим да те отерам од себе, да не бих после питао људе за тебе,
али мене увек нека лоша срећа и тужна судбина прате
Чак и да те на највишу планину одведу,
дошао бих само да те видим
Ма ко њу не познаје?2
Мене прати лоша срећа и тужна судбина,
мене прати лоша срећа и тужна судбина
Бацам мрежу у море плачући над својом лошом срећом3
Ма ко њу не познаје?
Еј, шоферу, вози ме било куда, није важно где4
Њу ионако свако зна...
Мене прати лоша срећа и тужна судбина,
мене прати лоша срећа и тужна судбина
Бацам мрежу у море плачући над својом тужном срећом
Снене твоје очи,
ех, твоје лепе,
најсјаније очи...
Дошао бих да само да те видим чак и на највишу планину да те одведу
или у твој комшилук, где год да си, али узалуд
Шоферу, вози ме било куда, није важно где...
1. a. b. Плакао2. Дословно каже ,,Ко не познаје њен појас (каиш)?'' Вероватно се мисли на жену која је позната свима, свим мушкарцима, она која залази у све кафане, барове...3. Као стари рибар који баца своју мрежу, али ништа не улови4. Обраћа се таксисти