Носила је,јелек свилени;
као у песми,народној.
И крстић,знак на ланчићу
да неког чека,наводно.
О,то су били сватови,
све кићени и злаћени.
А ми смо,боље свирали;
нег',што смо били плаћени.
Ал' ДОБРО,сад...
Носио сам,шал од кашмира;
и прслук,проткан тајнама.
Баш од таквих су је чувале;
тетке са 'ладним крајнама.
К'о срна ме је гледала;
жалосном песмом слуђена.
Чије си "пиле пиргаво"(?)
Што ниси,мени суђена?
'Еј,да!...
'Еј,пусти косе пуне полена!
'Ајде,баш у инат баба-рогама!
'Оп'ла,дигни сукњу изнад колена!
Знам,да кријеш "Чардаш" у тим,лепим,ногама!
Рекох јој:"Бежи,мани се,
и тражи боље партије!
Премала је моја тамбура;
да те од кише сакрије".
Рекох јој:"Ја сам само ту;
да време,брже,пролети.
Ја носим чизме "скитаљке",
мене је,тешко волети!... "
Бадава!...
'Еј,пусти косе пуне полена!
'Ајде,баш у инат баба-рогама!
'Оп'ла,дигни сукњу изнад колена!
Знам,да кријеш "Чардаш" у тим,лепим,ногама!
'Еј,долети мала сенице!
Ту,на моје златне чивије!
Ватра шара,твоје зенице!
Разби' нешто и заиграј лудо,дивље!
----------<Инструментал...'Еј...>-----------------------
-------------------------------------------------------------------...Крај.