Ми смо бар имали старе гитаре...
Понеки беџ на реверима...
Глупо би звучало Је-Је!
уз све ове дилеје с револверима...
Ал' заставу шездесетих везле су грамофонске игле..
И Пут од Жуте Цигле простр'о се пред нас..
Ми смо бар имали разне Че Геваре...
О-о, и веће преваре...
То младост пири у даху
као шећер у праху са бундеваре...
Протести седамдесетих више су били одраз моде
Јер бокал пун слободе точен је за нас...
Ми смо бар имали путовања...
Пероне, сузе, цмакања...
Црвени пасош без мане
што пролази гране без пуно њакања...
Дневници осамдесетих шврљани су на јарке разгледнице
Свет је лице шминкао због нас...
Ми смо бар имали оне снове који се тешко остваре...
А снови најчешће вреде тек кад с тобом оседе...
Кад с тобом остаре...
Није баш све на кантару... Читаво чудо купи лова
Али снова нема пиратираних...
Онда су дошле деведесете,
тужне и несретне... Опаке...
Господ је барут примирисао
па 'ладно збрисао за облаке...
Е, кад већ пукну уставе
нема нам спаса док се реке не зауставе...
Но, и тај дан ће сванути...кад-тад
Онда су дошле деведесете,
тужне и несретне... Фобичне...
У уџбенике и у читанке ушле су битанге...
Обичне...
Касно је да се паничи...
Дали смо шансу да се лудило озваничи...
А сад смо просто згранути?
Ми смо бар имали неке везе
с планетом и са људима...
Знало се ко тогу носи а ко цветић у коси...
О, благо лудима...
Данас се лаж одважила...
А задња багра кроји морал...
Па је ОК Корал дигнут око нас...
Ма, јебите се, Деведесете,
вас могу једино псовати...
За вама нико неће жалити
нити вам стихове ковати...
Једну сте младост слуделе,
будите сретне ако вам и строфу уделе...
Пред црквом правих вредности...
Ма, јебите се, Деведесете,
и ваша прича је готова...
И дабогда се никад не сете
свих ових протува и скотова...
Кад закон метлом замане...
Или их пусти да се међусобно тамане...
Што има својих предности.