Седео сам у холивудском хавајском хотелу,
бленуо у празну шољу кафе
и мислио како циганка није лагала.
Попићу све слане маргарите
у Лос Анђелесу.
А ако Калифорнија склизне у океан,
као што мистици и статистика кажу да хоће,
предвиђам да ће овај мотел остати на месту
све док не платим рачун.
Зар сунце не гледа љутито кроз дрвеће?
Зар дрвеће не изгледа као распети лопови?
Зар се не осећаш као десперадоси под стрехом?
Бог помог'о ономе ко оде.
И даље се будим ујутро са рукама које се тресу
и покушавам да нађем девојку која ће ме разумети.
Али, осим у сновима, никад ниси стварно слободан.
Зар сунце не гледа љутито на мене?
Седео сам у холивудском хавајском хотелу
и слушао како еркондишн зуји,
„мммммм...“
Скрени поглед
(скрени поглед низ Авенију Гауер, скрени поглед)
(превео Гаврило Дошен)