Bili smo leto koje je sve palilo
I danas cela ova zima sa zaleđenom dušom,
Reci mi gde,
Reci mi gde je počelo?
Gradili smo svet od zidina,
Svetla koja ne sijaju više od jednog prozora
I pogledaj kuda,
I pogledaj kuda nas je to odvelo.
Zašto da se slomijemo kada smo od kristala?
Mislili smo da bacanjem kamena neće se probiti.
Zašto lažemo kada smo istina?
Život nas je naglo razdvojio i skinuo nam maske.
Verovali smo da smo nepobedivi,
Pucajući projektile na nas,
Ali smo fragilni,
Previše fragilni.
Izazvali smo nemoguće
I danas nas pobeđuje nevidljivo,
Zato što smo fragilni,
Previše fragilni.
Danas kada su se srušile sve zidine
I pustinja se ponovo pretvorila u plažu,
Razmisli gde,
Gde idemo odavde?
Da bi ova vrata odvela do izlaza,
Da bi nam jedan zagrljaj ponovo dao život,
Da bi izlečili poljupcima
Sve odlaske.
Sa ovim pukotinama, znam da ništa neće biti isto
Danas znam da nas svaki ožiljak ponovo obeleži,
Spojimo ih sve i počnimo ispočetka,
Dopustimo da se vrati mapa boljeg mesta.
Verovali smo da smo nepobedivi,
Pucajući projektile na nas,
Ali smo fragilni,
Previše fragilni.
Izazvali smo nemoguće
I danas nas pobeđuje nevidljivo,
Zato što smo fragilni,
Previše fragilni,
Previše fragilni.
Naučili smo neizrečivo,
Prebrodili smo nepreživljivo,
Ali smo fragilni.