Пригушим светла и тонем у столицу
Дим моје цигарете пење се у ваздуху
Зидови моје собе бледе у плаветнилу
И падам у дубоки сан о теби
Дим прави степениште низ које би сишла
Падаш ми у руке, нека се ово усхићење никада не заврши
Јер поново волимо као што смо некада волели
У мом дубоком сну о теби
А онда се одозго прикрада музика
Клизимо кроз љубавни припев, тако си привлачна
Да изнова откривам своју љубав према теби
Цигарета ме опекла, будим се нагло
Не боли ме рука, већ срце
Будан или успаван, свако сећање ћу чувати
У дубоком сну о теби.