Ovde
U mom mestu i vremenu
I ovde u sopstvenoj koži
Najzad mogu početi
Puštam da vek prolazi pored mene
Stojeći pod noćnim nebom
Sutrašnjica ne znači ništa
Tada sam bio samo dete
Osećao se jedva živo
Čuo sam pesmu iz zvučnika prolazećeg automobila
I molio se umirujućoj zvezdi
Sećanje iščezava
Skoro da se sećam kako pevam la, la la, la la la la
La la, la la, la la la la
Mi smo posmatrali kraj veka
Zbijenog na maleckom ekranu
Mrtva zvezda je padala i mi smo mogli da vidimo
Da se nešto završavalo
Da li ti je dosta pretvaranja?
Videli smo znakove u predgrađima
Ti nikad ne bi mogao predvideti
Da bi mogao da vidi kroz tebe
Kasparov, Deep Blue, 1996.
Tvoj um se sada poigrava
Predstava je gotova, pokloni se
Živimo u senkama, la, la la, la la la la
La la, la la, la la la la
La la, la la, la la la la
La la, la la, la la la la
La la, la la, la la la la
La la, la la, la la la la
Hej,
Spusti svoj telefon neko vreme
U noći ima nešto divlje
Čuješ li kako ono diše?
I hej
Spusti svoj laptop neko vreme
U noći ima nešto divlje
Osećam kako me ono napušta
La la, la la, la la la la
La la, la la, la la la la
La la, la la, la la la la
La la, la la, la la la la