Napolju će sve da divlja i dalje
čak i ako ne bih bio više tu.
Ljudi kupuju skupe stvari.
Život jeste i ostaje nefer.
Pijemo vino na mom prozoru.
Opijeni posmatramo sve to.
I morali bismo se oboje ponovo smijati,
ipak pripadamo i mi nekako tu.
Ovo je tvoj život, ovako ti živiš.
Zašto voliš i smiješ se i sam sebe baš i ne razumiješ.
Zašto si sebi opet tako stran, i to u ovako jasnom
vremenu.
Zašto ti ponovo nedostaje onaj
koga se sigurno nećeš osloboditi.
Tačno je, ovo je tvoj život; ovako ti živiš.
Zašto ponekad letimo; a ni da se zapitamo kako to ide.
I opet iznova ustajemo i počinjemo da hodamo.
Tačno je, ovo je tvoj život i nikad ga nećeš razumjeti.
Tvoj osmjeh pristaje mom prozoru,
novi sjaj odveć poznat.
Kažeš, nikada nismo zalutali
tek smo se tu i tamo zaletjeli.
A stvari će već teći,
ako se čovjek ovdje ne izgubi.
I svi će svoje male šanse
uvijek iznova rizikovati.
Ovo je tvoj život, ovako ti živiš.
Zašto voliš i smiješ se i sam sebe baš i ne razumiješ.
Zašto si sebi opet tako stran, i to u ovako jasnom
vremenu.
Zašto ti ponovo nedostaje onaj
koga se sigurno nećeš osloboditi.
Tačno je, ovo je tvoj život; ovako ti živiš.
Zašto ponekad letimo; a ni da se zapitamo kako to ide.
I opet iznova ustajemo i počinjemo da hodamo.
Tačno je, ovo je tvoj život i nikad ga nećeš razumjeti.
Možda preispunjeno
ili pak nedovoljno sanjao.
U sve sam drugo sumnjao
i svoj srećan kraj tek tako propustio.
Svejedno je ko će tek doći
ili je već prošao.
U redu je što si baš ovakav,
kakav jesi.
Jer je ovo tvoj život, ovako ti živiš.
Zašto voliš i smiješ se i sam sebe baš i ne razumiješ.
Zašto si sebi opet tako stran, i to u ovako jasnom
vremenu.
Zašto ti ponovo nedostaje onaj
koga se sigurno nećeš osloboditi.
Tačno je, ovo je tvoj život; ovako ti živiš.
Zašto ponekad letimo; a ni da se zapitamo kako to ide.
I opet iznova ustajemo i počinjemo da hodamo.
Tačno je, ovo je tvoj život i nikad ga nećeš razumjeti.