Živim na jednom ćosku starog Monmartra
Moj otac se svake večeri vraća kući pijan
A da bi nas sve četvoro ishranila
Moja sirota majka radi kao pralja
Kad sam bolesna, ostajem pored svog prozora
Gledam kako ljudi polaze ko zna gde
Kada dan počinje da se gasi
Ima stvari koje me po malo plaše...
U mojoj ulici ima ljudi koji se šetaju
Čujem ih kako šapucu u noći
Kad se uspavam uljuljkana nekim refrenom
Iznenada me probude krici
Zvižduci, koraci koji vrebaju
Odlaze i dolaze
A zatim tišina koja mi potpuno sledi srce
U mojoj ulici ima senki koje se šetaju
I ja drhtim, hladno mi je i plašim se
Otac mi je jednog dana rekao: "Kćeri
Ne možes da ostaneš tu zauvek
Nisi ni za šta - to ti je nasledno
Treba da zaradiš svoj hleb
Muškarci misle da si lepa
Sve što je potrebno je da izađes uveče
Ima puno žena koje zarađuju za život
Tako što šetaju trotoarom"
U mojoj ulici ima žena koje se šetaju
čujem ih kako pevuše u noći
Kad se uspavam uljuljkana nekim refrenom
Iznenada me probude krici
Zvižduci, koraci koji vrebaju
Odlaze i dolaze
A zatim tišina koja mi potpuno sledi srce
U mojoj ulici ima žena koje se šetaju
I ja drhtim, hladno mi je i plašim se
I već nedeljama i nedeljama
Nemam više dom, nemam više para
Ne znam kako drugima to uspeva
Ali ja nisam uspela da pronađem klijenta
Tražim milostinju od ljudi koji prolaze
Parče hleba, malo topline
Ipak nemam dovoljno smelosti
Sada sam ja ta koje se oni plaše
U mojoj ulici ja se šetam svake večeri
Čuju me kako jecam u noći
Kad vetar zapeva svoju pesmu
Moje telo se čitavo sledi od kiše
I ne mogu više, čekam da na kraju
Dobri Bog dođe
Da me pozove da se zagrejem pored njega
U mojoj ulici ima anđela koji me odvode
Moj košmar je zauvek završen