Davno, dok sam jos bila dete
i pre nego sto je zivot odneo svu nevinost
moj tata bi me vinuo visoko
i plesao sa mojom mamom i sa mnom a onda
me vrteo sve dok ne bih zaspala...
zatim bi me odneo uz stepenice
i znala sam zasigurno da sam voljena.....
Kad bih mogla da dobijem jos jednu sansu
da prosetam, da zaplesem sa njim
pustila bih pesmu koja se nikad ne zavrsava...
kako bih samo volela, volela, volela da opet zaplesem sa svojim tatom...
Kad se mama i ja nismo slagale
ja sam trcala kod njega
a on bi me nasmejao da me utesi,
da, da, a onda bi me naterao da ucinim sta mama kaze....
Kasnije, kad bih te noci zaspala
on bi ostavljao dolar ispod mog carsava
a ja nikad nisam ni sanjala da bi on mogao otici od mene....
Kad bih mogla da ukradem jos jedan, poslednji pogled
jedan, poslednji pokret, jedan, poslednji ples sa njim
pustila bih pesmu koja se nikad ne zavrsava
jer tako bih volela, volela, volela da opet zaplesem sa svojim tatom....
Nekada bih prisluskivala pred njenim vratima
i cula bih mamu kako place za njim
i zato se za nju molim vise nego za sebe,
molim se za nju vise nego za sebe....
Znam, previse trazim
ali da li bi mogao* da vratis jedinog coveka koga je volela...
znam da ne radis to cesto
ali dragi Boze, ona tako silno zeli da opet plese s mojim tatom....
svake noci zaspim i to je jedino o cemu sanjam....
Znam da ne radis to cesto
ali dragi Boze, ona tako silno zeli da opet plese s mojim tatom....