Nekad prođem tvojom kalom,
Tek za ruzmarina tragom
Dok kolure zibješ valom,
Ditinstvu me vraćaš dragom
Pa se sitin stare none
I komina ča je grija,
Kad bi nono posli poja,
Ispod loze u lad sija.
Malo sriće, zrno soli,
Puna ljubavi i mira
Ostani mi uvik takva,
Nek' ti more uvik svira,
Sad lancuni već ne vise
I prazni su tiramoli
Ali ča ću kada srce
Samo tvoju stinu voli.
Dalmacijo od pisme si cila,
Budi navik ono ča si bila
Od dišpeta tvoja je bandira,
Dalmacijo sveta bojo bila.
Dalmacijo, materino krilo,
Sveta zemljo, e vala ti bilo
Budi navik ono ča si bila,
Dalmacijo, od pisme si cila.