Nikad nisi rekla šta te moje nervira,
sve ti je na srcu ostalo.
I sad mi kao gozbu sve na stolu serviraš,
a gorko li je sve i oporo.
Nisi rekla kad je trebalo,
čemu reči kad je prekasno..
Kad' dan malo tuge prolije,
neću pustiti glas.
A kada noć malo vina dolije,
daču reč da zaboravljam na nas.
Došli smo do zida više nema nikuda,
odavno se put izgubio.
I znam zašto kažeš da ti lice ne diram,
jer bih te za kraj poljubio.
Nisi rekla kad je trebalo,
čemu reči kad je prekasno..
Kad' dan malo tuge prolije,
neću pustiti glas.
A kada noć malo vina dolije,
daću reč da zaboravljam na nas.
I neka laži rekla si,
svaku od njih ti dopuštam.
Al' onu da si samo moja,
e, tu ti laž ne opraštam.
Na dan kad se tuga prolije,
daću reč da zaboravljam na nas...