Lak plen sam bila,
neiskusna klinka,
moje grudi vise u snu
ruku ti ne znaju.
Pala sam na priče
ološa iz grada,
dao si mi ljubavi kap
i šaku otrova.
Drugi bi ti možda oprostio,
ja sam ko soba gde se neko ubio.
Da te kunem sitno je to,
da te srušim bitno je to,
proklet bio taj koji te je stvorio.
Što se gola penjem na sto,
što sam kao najgore dno,
znao bi i ti jednom da si voleo.
Uz viski topao
dabogda propao.
Lak plen sam bila,
telo što te pali.
Kao ratnik služim se s njim,
tebe da pokosim.
Lezi, đubre malo,
ja ću sve da radim,
da ti ovu poslednju noć
ludilom zasladim.
Da te kunem sitno je to,
da te srušim bitno je to,
proklet bio taj koji te je stvorio.
Što se gola penjem na sto,
što sam kao najgore dno,
znao bi i ti jednom da si voleo.
Uz viski topao
dabogda propao.
Plači, moli me,
sad ne boli me...