Nikada verovao nisam da moglo biti bi ovako,
da stajaću pred tobom širom otvorenih grudi
i čekati da udari me sreća ili grom,šta god...
Kao da već svi znaju na ovoj premaloj planeti,
hrpi kamena i blata što vrti se u krug
oko usijane lopte koja greje moju krv, da sam tvoj.
Da li želiš da mi dozvoliš da za tebe budem jak?
Da li želiš da se poklonim a da postanem tvoj kralj?
Da li htela bi da nestane između nas baš svaka laž?
Da li želiš da te zagrlim i da dočekamo kraj?
Nikada verovao nisam da moglo biti bi ovako,
Da u meni grmeće tomovi i čuću krvi huk
Čekati sa strepnjom tvojim dahom nošen glas...
I kakva god da bila tvoja presuda biće kratka.
Nekada samo jedna reč ume da pomeri nam srž.
Znam da biću spreman nikad da ne pomirim se sa njom.
Da li želiš da mi dozvoliš da za tebe budem jak?
Da li želiš da se poklonim a da postanem tvoj kralj?
Da li htela bi da nestane izmedju nas baš svaka laž?
Da li želiš da te zagrlim i da dočekamo kraj?