Одлуташ понекад и сањам сам
признајем не иде, али покушавам
и увек дође, Д-мол.
Спусти се к’о лопов по жицама
руке ми напуни твојим ситницама
и тешко прође, све то.
Један Д-мол ме добије
како одеш ти - у соби је
глупи Д-мол, увек сазна кад је то.
Ухвати ме чврсто и не попушта;
луд је за тишином, то не пропушта
Води ме у свој плавичасти дом.
Један Д-мол, ме развали
неки би то просто тугом назвали
Није то. Шта је туга за Д-мол?
Понекад те нема и сасвим сам,
измишљам начин да мало смувам дан
али је лукав Д-мол!
Пусти да се светла свуд пригуше
сачека последње звезде намигуше
вуче ми рукав, идемо.
Плаши ме он, где си ти?
Хиљаду се ствари могло десити
глупи Д-мол, за ким тугујем сву ноћ.
Узме ме у своју тамну кочију,
небо прими боју твојих очију
знам тај пут, то је пречица за бол.
Један Д-мол, ме развали
неки би то просто тугом назвали
Није то. Шта је туга за Д-мол?
Остала је књига са пар непрочитаних страна
и неке стварчице од Херенди порцелана
и један пуловер у ком си била...
И остала је плоча "Бест оф Рај Кудер";
и фина мала плава кутијица за пудер
и ја сам те остао жељан, док ме буде
моја мила…