Upoznadoh te jednog januarskog dana,
dok mi se mesec na nosu ogledao,
i pošto videh da si iskren,
u tvojim se očima polako izgubih.
Kako se samo nespretno pogubih
i kako sladak beše osećaj taj.
I sad dok po svetu nerazdvojni
kao Stanlio i Olio hodimo,
nađoh ti nekoliko ogrebotina
koje su ti tu i tamo naneli.
Ali moja ljubav luda
Tebi najbolji je lek.
Izlečiću tvoju bolnu dušu,
ima da budeš kao nov,
i sve će brzo proći,
a tebi Sunce ponovo doći.
Jer ti, više nego bilo ko,
zaslužujes da budeš srećan.
Videćeš kako će polako
tvoje rane zarastati,
sve će doći na svoje,
sve će to život sam lepo urediti.
Iako si možda bio stranac
u svojoj rođenoj zemlji,
kad te ja pitam “jel hiljadu?” (Kolumbija)
ti i dalje kažeš “da tisuću” (Argentina)
i jecaš od uzbudjenja dok slušas zvuke harmonike.
Iako se možda činiš rasejanim
sa tim tvojim usporenim koracima,
ja poznajem uzrok bola srca tvoga
i zato poželeh da ti ispevam ovu pesmu.
Videćeš kako će polako
tvoje rane zarastati,
sve će doći na svoje,
sve će to život sam lepo urediti.