Ispod zlatnih oblaka plovi duga šarena,
More valove po žalu proliva.
Svaka dva-tri koraka stoji kuća kamena
Mater mušku dicu glasno doziva.
To je zemja čovika, more mu je posteja,
Listom smokve zelene se pokriva.
Ima srce diteta, pogled mu je kopriva.
Tu iz mora raste cvit od kamena
Tu san rođen ja...
I da Bog za me nacrta ženu, kakvu san čeka,
Neka je crta ka posljednju žeju, ja bi mu reka:
Bila bi zjenica u najlipšen oku, najlipša zvizda na nebu visoku,
Bila bi ka, bila bi ka Dalmacija.
Tu se igra partija trešeta i briškula
Di god jake karte nisu isti zog.
To na moijin rukama, rađa se u mukama
Moja zemja, nek' je čuva dragi Bog
Nek' je čuva Bog...
I da Bog za me nacrta ženu, kakvu san čeka,
Neka je crta ka poljednju žeju, ja bi mu reka:
Bila bi zjenica u najlipšen oku, najlipša zvizda na nebu visoku,
Bila bi ka, bila bi ka Dalmacija.