На немирном путу у нигде
Чини се да нема сигурног мира
Жеља за наставком кретања
До реке снова
Да ли је то само зато што ти је неко рекао
Да ли је то само зато што сте пронашли
Стара слобода се осећа нелагодно када је дужност у близини
Када оданост поставља питања
Стара слобода се изврће
И гуши се кодовима части
На мачу без повратка
И то је проклетство путника
Проклетство путника
Држи ме
И неће вам дозволити
И у непроспаваним ноћима
Назваћете је именом
И осети усамљеност хладну до костију
А кад сване дневна светлост
Боли ме ово старо уморно срце
Да буде тако дуг пут, тако далеко од куће
И плачеш за лучким светлима
Али никада нећеш бити слободан
Од жудње за уточиштем
И зов мора
Увек желећи да се распродају
Али увек треба купити
Па док пут води негде
А та река пресуши
То је проклетство путника
Нећу ти дозволити да будеш
Проклетство путника
И сигурно ме је ухватило