Umorni smo da uvek gledamo na sat,
da pobegnemo nam ne vazi za danas,
ako nam je jos uvek tesko da se spakujemo
i dalje nasa ljubav se nije odselila.
Posmatram te i dalje volim ono sto vidim,
tacno je, ne radim nista vise nego okolisam,
nase je bilo putovanje odlaska i povratka,
vodimo ljubav u vagonu, nek nas zaustave.
Lecim tvoje slomljene usne,
da ih ljubim bilo je malo tesko,
ko nam je rekao da nismo dobar tim,
nije znao dobro o kome je govorio taj tip.
Prestali smo se igrati ispod stola,
izgubili smo naviku i nacine,
lutali smo po kuci nedeljom
umesto da napravimo zajedno klupko.
I dalje se pitam sta osecas,
odlazim bas pre nego sto kazes,
sada smo sve sto smo mrzeli,
ali prestanimo da razmisljamo na trenutak u cemu smo pogresili.
I lecim tvoje slomljene usne,
da ih ljubim bilo je malo tesko,
ko nam je rekao da nismo dobar tim,
nije znao dobro o kome je govorio taj tip.
Dugujem ti drugu pesmu i neko volim te,
dugujem ti putovanje kroz univerzum,
dugujem ti poljubac na svakom aerodromu
i vise leta punih dobrih secanja.
Dugujem ti da ti ne dugujem nista zauzvrat,
mi ni ne silimo, niti smo se zakuneli,
ostavimo reci i predjimo na dela,
svet drhti kada se nenamerno volimo.
I lecim tvoje slomljene usne,
da ih ljubim bilo je malo tesko,
ko nam je rekao da nismo dobar tim,
nije znao dobro o kome je govorio taj tip.