Kažeš mi da me ne voliš nad šoljicom kafe
I ja samo moram da skrenem pogled
Milion milja između nas
Planete se razbijaju u prašinu
Samo pustim da to isčezne
Hodam praznim ulicama, u nadi da ćemo se možda sresti
Vidim tvoj auto parkiran na putu
Uključeno svetlo na tvom prozoru
Znam sigurno da si kući
Ali ja samo moram da prođem pored
Zato ne, naravno da ne možemo da budemo prijatelji
Ne dok sam još uvek ovako opsednuta
Predpostavljam da sam oduvek znala rezultat
Ovako se naša priča završava
Pušim tvoju marku cigareta
I molim se da me možda pozoveš
Zavalim se u krevet ceo dan, samo zureći u zidove
Visim po barovima noću, želeći da se nikad nisam rodila
I dam se bilo kome ko želi da me odvedi kući
Zato ne, naravno da ne možemo da budemo prijatelji
Ne dok se još uvek ovako osećam
Predpostavljam da sam oduvek znala rezultat
Ovde se naša priča završava
Ostavio si za sobom nešto odeće
Stomak mi se prevrne kad ih skupim sa poda
Moji prijatelji svi kažu da su zabrinuti
Izgledam previše mršavo
Prestala sam da uzvarćam na sve njihove pozive
I ne, naravno da ne možemo da budemo prijatelji
Ne dok sam još uvek ovako opsednuta
Hoću da pitam gde sam pogrešila
Ali nemoj da kažeš uopšte ništa
Bila je potrebna šoljica kafe
Da dokaže da me ne voliš