Nikad nisam zeleo da dam sve za izgubljeno,
moja tisina su bila neonska svetla za tvoj zaborav,
isti sam kao prorok, cak znajuci moju istinu, zivim za taj uzdah.
Sve prolazi, ovo ce takodje proci
kao oluja koja razara i smiruje se zbog inercije.
Ti si kao talas, koliko god da te izbegavam, uvek se vratis, uvek
kasno.
Ponovo ces me nazvati kada san tvog hotela bude konac,
kada ne budes mogla zaustaviti svu buku koju smo napravili.
Ponekad osecam bol od jedne proslosti koja zeli da vristim na nju,
napravljen sam od prica, ali od prica koje se ne ponavljaju.
Pruzila si korak, dala si niti srca,
ali ipak, nisi uspela da zaustavis toliko promasaja.
Nije bila slucajna krivica, da pronadjem polovinu mojih pitanja bez odgovora.
Priznajem da me plasila istina,
nisam bio prevarant, ni taj tip tajanstvenog ludog decka,
ali sam se borio da zadrzim svako parce ruke koju sam dopustio da se ujede i koju si ti ujela vise od jednog puta.
Ponovo ces me nazvati kada san tvog hotela bude nit,
kada ne budes mogla zaustaviti svu buku koju smo napravili.
Ponekad osecam bol od jedne proslosti koja zeli da vristim na nju,
napravljen sam od prica, ali od prica koje se ne ponavljaju.
Izgubila si prijatelja,
izgubila si planove koje sam zamisljao sa tobom
i zadrzaces se da to prihvatis.
Ugusices se u vremenu,
lanci koji se cuju, nosis ih iznutra.
Ponovo ces me nazvati...