Bolje da budem odsutna neko vreme,
sve dok ne osetim da je vetar
prestao mi pricati o tebi.
Bolje je se ne secati tvog lica,
zato sto se bol nikad ne zaustavlja
kada se setim tebi.
Bolje da ne pitam nikoga sa kim si.
Ne verujem da bih mogao podneti jos jednu ranu
i jos jednu ranu.
Bolje da ne izgovarim vise tvoje ime,
da nikada ne bi mogla da me stigne proslost
i ostajem zatvoren u tami.
Bolje da ne izgovarim vise tvoje ime,
zato sto cuva reci, poglede,
trenutke koje smo ziveli,
veoma duboko u mojoj samoci.
I ne mogu da izdrzim,
a da ne drhtim
kada izgovorim tvoje ime.
Bolje da se vise ne vracam kuci,
zato sto na kraju se uvek desi
da imam zelju da bezim.
Bolje da vise ne iskusavam samu sebe,
napravim jos veci ambis
iz kog zelim da izadjem.
Bolje da ne pitam nikoga sa kim si (sa kim si).
Ne verujem da bih mogao podneti jos jednu ranu
i jos jednu ranu.
Bolje da ne izgovarim vise tvoje ime,
da nikada ne bi mogla da me stigne proslost
i ostajem zatvoren u tami.
Bolje da ne izgovarim vise tvoje ime,
zato sto cuva reci, poglede,
trenutke koje smo ziveli,
veoma duboko u mojoj samoci.
I ne mogu da izdrzim,
a da ne drhtim
kada izgovorim tvoje ime...
Bolje da ne izgovarim vise tvoje ime,
zato sto cuva reci, poglede,
trenutke koje smo ziveli,
veoma duboko u mojoj samoci.
I ne mogu da izdrzim,
a da ne drhtim
kada izgovorim tvoje ime...
Kada izgovorim tvoje ime...