Био сам у реду једно време,
смејао сам се једно време,
онда сам те видео синоћ,
стегла си ми руку тако чврсто
кад си застала да ми кажеш здраво.
Пожелела си ми свако добро,
ниси могла да видиш
да сам плакао због тебе,
плакао због тебе.
Онда си рекла видимо се,
и оставила ме самог,
самог да плачем, плачем, плачем, плачем...
Тешко је схватити
да од додира твоје руке
почињем да плачем.
Мислио сам да сам те преболео,
али истина је, права истина
да те волим још више
него што сам раније,
али, драга, шта да радим,
јер ти не волиш мене
и ја ћу заувек да плачем,
плачем због тебе.
Да, сад си отишла
и од овог тренутка
ја ћу да плачем, плачем, плачем, плачем,
да, плачем, плачем због тебе.
(превео Гаврило Дошен)