Bio sam u redu jedno vrijeme,
smijao sam se jedno vrijeme,
onda sam te vidio sinoć,
stegla si mi ruku tako čvrsto
kad si zastala da mi kažeš zdravo.
Poželjela si mi svako dobro,
nisi mogla da vidiš
da sam plakao zbog tebe,
plakao zbog tebe.
Onda si rekla vidimo se,
i ostavila me samog,
samog da plačem, plačem, plačem, plačem ...
Teško je shvatiti
da od dodira tvoje ruke
počinjem da plačem.
Mislio sam da sam te prebolio,
ali istina je, prava istina
da te volim još više
nego što sam ranije,
ali, draga, što da radim,
jer ti ne voliš mene
i ja ću zauvijek da plačem,
plačem zbog tebe.
Da, sad si otišla
i od ovog trenutka
ja ću da plačem, plačem, plačem, plačem,
da, plačem, plačem zbog tebe.