Јутро буди ме,
Ваздух мирише на неволју.
Јутро кревет мој вечи је за број
Ти ниси ту, и када размислим,
Не могу, а да не мислим.
Све што сам ти радио,
Себи сам урадио.
Нисам знао сам шта хоћу,
Док си чекала ме ноћу
Топла, поспана и боса.
Порука на вратима,
Кључеве си вратила.
Пише желиш ми сву срећу,
А ја знам да никад нећу,
Преко твога поноса, црнокоса.
Сад знам да много пре
Ти си знала све и чутала
Ма нек те сањају,
Ал' ја те имам ту, мени шапутала,
Дуго се борила, од свега се уморила.
Моја си црнокоса, нећу преко поноса,
Ти си та црнокоса, топла, боса поспана,
Моја си црнокоса, нећу преко поноса,
Ти си та црнокоса.