Jutro budi me,
vazuh miriše na nevolju.
Jutro krevet moj veči je za broj
ti nisi tu i kada razmislim,
ne mogu, a da ne mislim.
Sve što sam ti radio,
sebi sam uradio.
Nisam znao sam šta hoću,
dok si čekala me noću
topla, pospana i bosa.
Poruka na vratima,
ključeve si vratila.
Piše želiš mi svu sreću,
a ja znam da nikad neću,
preko tvoga ponosa, crnokosa.
Sad znam da mnogo pre
ti si znala sve i čutala.
Ma nek te sanjaju,
al’ ja te imam tu, meni šaputala,
dugo se borila, od svega se umorila.
Moja si crnokosa, neću preko ponosa,
ti si ta crnokosa, topla, bosa pospana,
moja si crnokosa, neću preko ponosa,
ti si ta crnokosa.