I den denes ko sonliva pesna
ḱe doleta miris na creša
koga prolet ḱe rascuti v pole
edna creša što mene me čeka.
Koga morav da odam im rekov
sѐ što imam i kuḱa i niva
neka zeme što mu treba sekoj
no crešata da ja najdam živa.
Što e toa vo luǵeto tažno
što živeat vo životi tuǵi
koj vo moeto minato plovi
sosem mirno bez da se srami.
Samo veterot glasot go sluša
i ko eho se vrati pak v duša
ubava pesna ne saka baš sekoj
i na slavej kamen frla nekoj.
Što e toa vo luǵeto tažno
što živeat vo životi tuǵi
koj vo moeto minato plovi
sosem mirno bez da se srami.
Ne e nebo ova što Vi nudat
ne e sonce zlato što sveti
ako možat bi go prodale Boga
na niv samo eden ḱe im sudi.
Što e toa vo luǵeto tažno
što živeat vo životi tuǵi
koj vo moeto minato plovi
sosem mirno bez da se srami.