Разговори са тринаестогодишњом собом
Разговори са тринаестогодишњом собом
Љута си, знам то
А свет не може да мари мање
Усамљена си, осећам то
И желиш да си најбоља
Нема учитеља ни водича
и увек ходаш сама
Плачеш ноћу када никога другог нема кући
Дођи овде и пусти да те држим за руку и загрлим, драга
Дајем ти реч да неће увек бити овако лоше
Постоји толико ствари које желим да ти кажем
Ти си девојчица каква сам ја некад била
Ти си мала тринаестогодишња ја сломљеног срца
Смејеш се, али се кријеш
Боже, превише добро знам тај штос
Заборављаш да сам ја била ти
и сада сам само шкољка
Дајем ти реч да те волим
и да ће све добро да се заврши
Не покушавај још да одрастеш
само дај свему мало времена
Бол који осећаш је стваран
Не спаваш, али је то ноћна мора
Ипак можеш да се пробудиш увек
Не губи своју страст, ни борца што је у теби
Ти си девојчица каква сам ја некад била
Надрндана компликована тринаестогодишња ја
Разговори са тринаестогодишњом собом...
Док се не сретнемо опет, желим ти добро
Желим ти добро, девојчице
Док се не сретнемо опет, желим ти добро, девојчице
Желим ти добро док се не сретнемо опет
Моја мала тринаестогодишња ја