Ja ne želim civilizovanu ljubav
Sa priznanicama i scenama na kauču
Ja ne želim da putuješ u prošlost
I da se vraćaš sa pijace
Sa željom da plačeš
Ja ne želim komšije sa loncima
Ja ne želim da sadim ni da delim
Ja ne želim četrnaesti ferbruar
Ni srećan rođendan
Ja ne želim da nosim tvoje kofere
Ja ne želim da biraš moj šampon
Ja ne želim da se iselim sa planete,
Da isečem rep,
Da nazdravim u tvoje zdravlje
Ja ne želim nedelju popodne
Ja ne želim ljuljašku u dvorištu
Ono što želim, kukavičko srce,
Jeste da umreš za mene
I da umrem sa tobom ako se ubiješ
I da se ubijem sa tobom ako umreš
Jer ljubav kada ne umire ubija
Jer ljubavi koje ubijaju nikad ne umiru
Ja ne želim da prikupljam za sutra
Ja ne želim da sastavljam kraj s krajem
Ja ne želim da pojedem jabuku
Dvaput nedeljno
Bez želje da je jedem
Ja ne želim toplotu staklene bašte
Ja ne želim da ljubim tvoj ožiljak
Ja ne želim Pariz dok pada kiša
Ni Veneciju bez tebe
Ne čekaj me u dvanaest u sudu
Ne govori mi “počnimo ponovo”
Ja ne želim, ni slobodan ni zauzez
Ni meso ni greh
Ni ponos ni milost
Ja ne želim da znam zašto si to uradila
Ja ne želim sa tobom ni bez tebe
Ono što želim, devojko tužnih očiju,
Jeste da umreš za mene
I da umrem sa tobom ako se ubiješ
I da se ubijem sa tobom ako umreš
Jer ljubav kada ne umire ubija
Jer ljubavi koje ubijaju nikad ne umiru