Conmigo [Serbian translation]

Нисам од оних које умиру,

Моја кожа је већ постала од гвожђа,

Опростила сам неопростиво,

Једном сам имала невиност,

Јер сам од крви и меса.

Нисам од оних које плачу,

Од мене остаје тако мало

И делићи који ми остају

За некога ко их стварно жели,

Мора да вреди труда.

Не, не, не,

Да нико није рекао да не зна волети,

Не, не, не остаје ми воље.

Не знам шта ћу радити са мном,

Ако имам празно срце,

Постоје снови који су ми успавани

Врисцима траже да се пробуде.

Не знам шта ћу радити са мном,

Ако чак ни ваздуху не верујем,

Страх је мој једини сведок,

Али данас се морам борити.

Чак иако тако не изгледа

Толико ми недостаје да волим...

Толико ми недостаје...

Потребан ми је један поглед,

Који ће скинути моје страхове

И нека имамо превише речи,

Нека нас пробуде пољупци у пратњи зоре.

Не, не, не,

Да нико није рекао да не зна волети,

Не, не, не остаје ми воље.

Не знам шта ћу радити са мном,

Ако имам празно срце,

Постоје снови који су ми успавани

Врисцима траже да се пробуде.

Не знам шта ћу радити са мном,

Ако чак ни ваздуху не верујем,

Страх је мој једини сведок,

Али данас се морам борити.

Чак иако, иако тако не изгледа

Толико ми недостаје...

Осећај да могу волети поново

Дрхте ми ноге,

Нека се у универзуму све заустави

И дође Бог и види.

Шта ћу радити са мном,

Ако имам празно срце,

Постоје снови који су ми успавани

Врисцима траже да се пробуде.

Не знам шта ћу радити са мном,

Ако чак ни ваздуху не верујем,

Страх је мој једини сведок,

Али данас се морам борити.

Чак иако, иако тако не изгледа

Толико ми недостаје...