Сам сам, али нисам усамљен,
удобно се препуштам и покушавам да упознам себе.
Ја сам само обрис онога што сам некада био,
стално се мењам,
стално се преокрећем.
Самоуверено сам изгубљен,
не треба да ме пронађеш,
не дефинишеш ме ти.
Самоуверено сам изгубљен,
не треба да ме пронађеш,
јер не кријем
ништа, ништа.
Сачињене од наде и размишљања,
љубави, маште,
заливам моје креације.
Душо, невероватно је, свих дана са којима се суочавам,
изгледа да ме ништа не узнемирава.
Јер сам самоуверено изгубљен,
не треба да ме пронађеш,
јер не кријем ништа,
ништа, ништа,
не кријем ништа.
Размишљам где сам отишао, куда идем
и не бих то мењао ни за шта на свету.
Размишљам одакле сам, припадам ли тамо,
али не бих то мењао
ни за шта.
Не бих то мењао
ни за шта...ни за шта.
Не кријем ништа, ништа, ништа.
(превео Гаврило Дошен)