Ostala sam sa sumnjom,
da li ces biti ili ne
vrata lavirinta,
gde sam se ja izgubila.
Ostala sam sa sumnjom,
da li ces biti moja ljubav,
ta zemlja obecana,
protivotrov mom bolu.
Ostala sam sa drugom sumnjom,
i pitacu te:
Da li si i ti ostao
kao sto sam ja ostala?
Sa sumnjom, sa sumnjom,
iako je bilo zdravo, ali nepravedno,
ja znam...
Sa sumnjom, sa sumnjom,
iako je bilo nezdravo, ali nepravedno,
ja znam...
Ostao je sa iluzijom moj brodic od papira
da plovi tvojim morima i tvojim vodama da bude veran.
Ostala sam sa nadom da moja pesma
udje kroz tvoje usi uci ce u tvoje srce.
Ostala sam, ostala sam
sa sumnjom, nadom i iluzijom.
Ostala sam, ostala sam
sa sumnjom, nadom i iluzijom...
Ostali smo mastajuci sa onim poljupcom, onim poljupcom koji u mojim snovima pokriva tvoju kozu.
Ostala sam pripitomljeno zdrebe ove strasti
i danas slusam rzanje ponovo u mojoj pesmi.
Ostala sam, ostala sam
sa sumnjom, nadom i iluzijom.
Ostala sam, ostala sam
sa sumnjom, nadom i iluzijom...
Ostali smo, ostali smo
sa sumnjom, nadom i iluzijom.
Ostala sam, ostala sam
sa sumnjom, nadom i iluzijom...