Zatvoren u telo pogresno,
sa hiljadu rana u rukama,
boreci se za zivot.
Unutar uragana koji je gazi,
koji je gusi i koji je hvata,
koji je ucinio da toliko pati.
Bitan je bio kraj,
njegov nacin da oseti.
Nada je igrala lose korake,
vracajuci osvetu,
u afektu koji je predavala
i jos uvek je uragan mucio,
ti snovi za kojim zudi,
da se oseca kao cvet.
Gde ne postoji kazna,
ako se radi o njemu ili njoj.
Vetra ide, koseci te,
znam da je moguce da skriva svoju ljubav,
ispod nekog ugla, a da se ne dozvoljava videti se.
Ako zbog jednog poljubca rizikujes zivot,
zasto je bitan tvoj pol,
ako stavljas dusu u svakom gestu ljubavi koju si joj davao.
Kao cvet osecas bol,
unistava lisce srca,
osecas trn koji razbija tvoje suze.
Ako zbog jednog poljubca rizikujes zivot,
zasto je bitan tvoj pol,
ako stavljas dusu...
I danas kada ponovo gledas u svoju proslost,
i mozda uzbudjen pitas njega zasto?
Da li je vredelo truda toliko napora?
Podnoseci oluje,
da bi se osetila kao cvet.
I sada ne postoji kazna,
ako se radi o njemu ili njoj.
I razumes da se zivot vratio
i smejes se sa vise snage drhteci ovoga puta,
umesto uragana, sad ima samo zurba,
da te pokosi ne gleda,
ako se radi o njoj ili njemu.
I sada ne postoji kazna,
i na kraju je vredelo truda.
Vetra ide, koseci te,
znam da je moguce da skriva svoju ljubav,
ispod nekog ugla, a da se ne dozvoljava videti se.
Ako zbog jednog poljubca rizikujes zivot,
zasto je bitan tvoj pol,
ako stavljas dusu u svakom gestu ljubavi koju si joj davao.
Kao cvet osecas bol,
unistava lisce srca,
osecas trn koji razbija tvoje suze.
Ako zbog jednog poljubca rizikujes zivot,
zasto je bitan tvoj pol,
ako stavljas dusu...