Como estais amigos [Serbian translation]

Комо еста амиго*,

Поводом смрти оних које не знамо.

Да ли ћемо клекнути и помолити се,

Они никад неће знати да бринемо.

Да ли ћемо наставити да доливамо уље на ватру,

Да ли ћемо сачувати светла пламенова?

Да ли треба да покушамо да се сетимо

Шта је погрешно и шта је исправно?

Нема више суза, нема више суза,

И да живимо још сто година,

Амигоси, нема више суза.

А ако њих заборавимо,

И жртву коју су учинили,

Да ли ће нас злоба и туга

Посетити опет?

Да ли ћемо да плешемо плес по сунцу**?

Да ли ћемо попити вино мира?

Да ли ће наше сузе бити радоснице?

Да ли ћемо задржати звер у заливу?

Нема више суза, нема више суза,

И да живимо још сто година,

Амигоси, нема више суза.

Унутар вриска је тихо,

Унутра мора тако и остати.

Нема победника ни побеђених,

Само хорор, само бол.

Нема више суза, нема више суза,

И да живимо још сто година,

Амигоси, нема више суза.

Нема више суза, нема више суза,

И да живимо још сто година,

Амигоси, нема више суза.