Como Camarón [Serbian translation]

Moćnija od mene

To je sila koja me vodi

S pulsom koji održavam

Mrakom koji boji

U tamno tvoje crne oči

I šta mi pričaš o vremenu

Koje prolazi u tvom treptaju

Koji me dovodi do ove ulice

Gorčine i žaljenja

Jer ja znam da osmeh

Koji se crta na mom licu

Ima veze sa povetarcem

Koji hladi tvoj pogled

Tako polako i tako brzo

Tako normalno i tako čudno

Ja otvaram košulju

Kao Kamaron

Ti mi lomiš unutrašnjost

Gmižeš po meni kao pauk

Piješ znoj koji magli

Stakla moje sobe

A onda ujutru

Budim se i nemam krila

Već deset sati spavam

I moj jastuk je natopljen

Sve je bio samo san

Tako stvaran i dubok

Tvoje oči nemaju vlasnika

Jer nisu sa ovog sveta

Ne želim da te gledam

Ali zatvorim oči

I vidim te čak iznutra

Vidim te na jednoj i na drugoj strani

Na svakoj slicu, u svakom ogledalu

I na zidovima metroa

I u očima drugih ljudi

Čak i u najvrelijoj supi

Počinjem da ludim

Jer ja znam da osmeh...

A ponekad se zbunim

I čačnem tvoju komšiku

Onu sa drugog sprata

Što prodaje dobru robu

I ponekad te čekam

U baru na ćošku

Sa pogledom zakovanim za tvoj ulaz

I ponekad pojedem

U jednom zalogaju celi svet

Ponekad te osećam

Ponekad te oborim

Ponekad ti pročitam poljubac na usnama

I pošto se ne usuđujem

Posečem se i otvorim