Kad stanem pred tebe tako svetlucavog na ranojutarnjem suncu
Kad osetim riku motora i pomislim šta smo učinili
O gorkoslatki odraz dok se pozdravljamo od zemlje
Dok talasi i odjeci gradova postaju duhovi vremena
Preko granica što razdvajaju zemaljska plemena
Nema vere i religije samo stotinu krilatih duša
Jahaćemo ovu gromovitu pticu, srebrne senke na zemlji
Hiljadu milja daleko, naša rodna zemlja
U Albionivu zemlju
Dolazim kući kad vidim svetla piste
U maglovitoj zori noć brzo bledi
Dolazim kući iz daleka kad se tragovi aviona poravnaju
Tamo gde sam bio danas znaš da neću ostati
Kruži na ivici dnevnog svetla dok ne sklizne u prazninu
Čekao u dugoj noći sanjajući dok se sunce opet ne rodi
Protegao prste svojih šaka, pokrio države svojim dometom
Samo usmaljeni satelit, trun prašine u kosmičkom pesku
Preko granica što razdvajaju zemaljska plemena
Kroz mračni Atlantik preko strmih olujnih talasa
Jahaćemo ovu gromovitu pticu, srebrne senke na zemlji
Hiljadu milja daleko, naša rodna zemlja
U Albionivu zemlju
Dolazim kući kad vidim svetla piste
U maglovitoj zori noć brzo bledi
Dolazim kući iz daleka kad se tragovi aviona poravnaju
Tamo gde sam bio danas znaš da neću ostati