Ako nastavim da se držim... hoće li se svetlo probiti?
Ispod ovog slomljenog krova... samo kišu osećam.
Priželjkujem dane... vrati se.
Planirao sam... sve što bih ti rekao
Otkad si iskliznula... znaj da sam još veran.
Priželjkivao sam dane...
Molim te reci, da ako nisi otišla sad
Ne bih te izgubio na drugi način
Odakle god da si sada... vrati se.
I ovi dani, oni se otežu.
I u noći, dok čekam
Realnu mogućnost da te sretnem u snu,
Zaspim
Ako se ne raspadnem... hoće li uspomene ostati jasne?
Ti si morala da odeš... i ja sam morao ostati ovde.
Ali najčudnija stvar do sada
Tako daleko
A opet osećam da si mi tako blizu
I neću da sumnjam u to na bilo koji način
Moraju biti otvorena vrata
Za tebe da se
Vratiš
I ovi dani, oni se otežu
I svake noći ono što čekam je
Realna mogućnost da te sretnem u snu
I nekada si tu
I pričaš samnom
kada dođe jutro mogao bih da se zakunem da si pored mene
I u redu je.
U redu je.
U redu je.
Biću ovde.
Vrati se.
Vrati se.
Biću ovde.
Vrati se.
Vrati se.
Biću ovde.
Vrati se.
Vrati se.