Plac za pomoc, nagovestaj anestezije,
Zvuk iz srusenih domova,
Nekada smo se uvek sastajali ovde.
Dok je on lezi spavajuci, ona ga uzima u svoje narucje,
Neke stvari moram da obavim, ali te necu povrediti.
Zabrinuti pogled roditelja, poljubac, i poslednje zbogom,
Ona mu dodaje torbu koju mu je spakovala, suze koje pokusava da sakrije,
Okrutni vetar koji se naklanja nasem ludilu,
I ostavlja ga da hladno stoji ovde u ovoj koloniji.
Ne vidim zasto mora biti svih ovih suocavanja,
Ne vidim zasto mora biti ovoliko dislokacija,
Bez porodicnog zivota, ovo me cini da se osecam neugodno
Stajao sam sam ovde u ovoj koloniji.
U ovoj koloniji, u ovoj koloniji, u ovoj koloniji, u ovoj koloniji.
Dragi Bog te je u svojoj mudrosti uzeo za ruku,
Bog u svojoj mudrosti te je naucio da razumes.
Bog u svojoj mudrosti te je uzeo za ruku,
Bog u svojoj mudrosti te je naucio da razumes.
Bog u svojoj mudrosti te je uzeo za ruku,
Bog u svojoj mudrosti te je naucio da razumes.
U ovoj koloniji, u ovoj koloniji, u ovoj koloniji, u ovoj koloniji.