Imao si način da mi lako priđeš
I kad uzmeš, uzmeš najbolje od mene
Pa sam počela svađu jer sam morala osetiti nešto
I radiš šta hoćeš jer ja nisam ono što si tražio
Kakva šteta, kakav kišovit kraj savršenog dana
Samo idi, ne koristi odbranbene reči koje nikad nećeš izgovoriti
I sad sedim ovde razmišljajući
Nikad nisam bila nigde hladna kao ti
Podigao si zidove i obojio u senku sive
I ja stajala sam tamo voleći te i želeći da ih nema
Došao si sa divnom bajkom
Haosa sanjalice sa nervima da te obožava
Nikad te nije bilo briga dušo ali ja palakala sam,plakala zbog tebe
I znam da nikom ne bi rekao ako umrem,umrem zbog tebe
Kakva šteta, kakav kišovit kraj savršenog dana
Svaki tvoj lažan osmeh je tako snishodljiv
Brojim rane koje napravio si mi
I sad sedim ovde razmišljajući
Nikad nisam bila nigde hladna kao ti