Nasukan u ovom jezivom gradu
Semafori lelujaju i telefonske linije ne rade
Ovaj pod pucketa koliko je hladan
Ona mi je uzela srce, mislim da mi je uzela dušu
Trčim sa Mesecom
Daleko od pokolja vatrenog sunca
Vođen gušenjem vene
Bez milosti, radim to ponovo
Otvori oko
Nastavljaš da plačeš, dušo
Krvariću da te osušim
Neba mi namiguju
Vidim oluju kako penuša iz mora
I prilazi bliže
I prilazi bliže
Zbog tebe, igra mi ramena kost
Ostavlja me samog naselog na ljubav
Misliš li na mene?
Gde sam sada? Dušo, gde spavam?
Tako je dobar osećaj, ali sam ostario
2000 godina jurenja uzele su svoj danak
I prilazi bliže...