Volela bih da mogu da ti kažem da moje nebo nije plavo, da je nasilno kišno
I u mom svetu, ljudi na ulici ne znaju moje ime
U mom svetu, ja sam sedam stopa visoka
I momci uvek zovu, i devojke zovu takođe
Jer u mom svetu, ja kontantno, konstatno imam proboj (Hmm)
Ili slom, ili gubitak pamćenja
Da li bi se ljubio sa mnom ispod nadstrešnice balkona?
Jer meni ne treba niko, ne treba mi niko
Samo mi trebaju svi i onda neko
Ne treba mi niko, ne treba mi niko
Samo mi trebaju svi i onda neko
Volela bih da mogu da vidim kako je to biti krv u mojim venama
Da li unutrašnjost mojih prstiju i dalje izgleda isto?
I osetiš li i ti, kada te dodirujem?
I kada mi je kosa nakostrešena, ona te salutira
Rumenilo na tovjim obrazima govori da krvariš kao i ja
I da 808 bit šalje tvoje srce do tvojih nogu
Ostavila sam cipele na ulici da bi me nosio
Kroz slom
Kroz slom ili gubitak pamćenja
Da li bi se ljubio sa mnom na podu mezanina?
Jer meni ne treba niko, ne treba mi niko
Samo mi trebaju svi i onda neko
Ne treba mi niko, ne treba mi niko
Samo mi trebaju svi i onda neko
Moje lice je puno paučine, skroz nežno žuto plavo
I dalje sa jednim okom otvorenim, pa, sve što vidim si ti
Ostavila sam svoje snove pred kapijom jer ne mogu i njih da ponesem
Znaj da moje srce i dalje ima kofer, ali i dalje ne mogu da ga provučem
Ne treba mi niko, ne treba mi niko
Samo mi trebaju svi i onda neko
Ne treba mi niko (Ne treba mi niko), ne treba mi niko (Ne treba mi niko)
Samo mi trebaju svi i onda neko (Samo mi trebaju svi i onda neko)
Ne treba mi niko, ne treba mi niko
Samo mi trebaju svi i onda neko
Oh-mmm, oh-mmm
(Da)