Још увек уз ове наше песме старе,
конобар каже ајмо сад стварно крај,
јер ја кад падам, онда паднем за све паре,
немој да стајеш опет исто свима дај.
Не престајем а стиже флаша ко зна која,
у коми сам због тебе несуђена моја,
требаш ми да ми ваздух даш, а тебе тако брига баш.
ништа од мене нема, чисто да знаш,
не престајем а стиже флаша ко зна која,
да погинем без метка, и без капи зноја,
требаш ми да ми ваздух даш, а тебе тако брига баш.
ништа од мене нема, чисто да знаш.
Уморан, блед, док све се око мене врти,
на све сам спреман да се мало подигнем,
јел ја кад пијем онда ударам до смрти,
а кад гинем - дај да стварно погинем.
Не престајем а стиже флаша ко зна која,
у коми сам због тебе несуђена моја,
требаш ми да ми ваздух даш, а тебе тако брига баш.
ништа од мене нема, чисто да знаш,
не престајем а стиже флаша ко зна која,
да погинем без метка, и без капи зноја,
требаш ми да ми ваздух даш, а тебе тако брига баш.
ништа од мене нема, чисто да знаш.