Hej Čarli,trudna sam,
živim u devetoj ulici
tačno iznad prljave knjižare,
pored Euklid avenije.
Prestala sam da uzimam drogu,
ostavila sam viski
a moj matori svira trombon
i radi nešto ispod tezge.
kaže da me voli
iako dete nije njegovo
kaže da će ga podići
kao svog vlastitog sina.
Dao mi je prsten koji je nosila
njegova majka,
izvodi me na ples
svake nedelje uveče.
Hej Čarli,mislim na tebe
uvek kada prođem pored benzinske stanice
na račun svih ulja
koja si znao nositi u svojoj kosi.
Još uvek imam onu ploču
Malog Antonija i Imperijalista
ali neko ukrao moj gramofon,
kako ti se to sada sviđa ?
Hej Čarli,umalo nisam otkačila
kada su uhapsili Maria,
otišla sam u moj stari kraj
da živim sa mojima,
ali sve koje sam poznavala
ili su mrtvi ili su u zatvoru,
pa sam se ipak vratila nazad u Mineopolis,
mislim da ću ovaj put ostati tu.
Hej Čarli,mislim sam da sretna
po prvi put od moje nesreće
želela bih da imam sav taj novac
koji smo navikli da trošimo na drogu,
kupila bih sebi mnogo polovnih mašina
i ne bih prodala ni jedan od njih,
vozila bih različitu mašinu svaki dan
u zavisnosti kako bih se osećala.
Hej Čarli,za Boga Miloga,
ako hoćeš da znaš pravu istinu o tome,
nemam muža,on ne svira trombon
hoću da pozajmim pare
da platim ovog advokata
i Čarli, hej
imaću pravo na uslovnu slobodu
na Dan Zaljubljenih.