On hoda kao malo dete
Ali gledaj njegove oči, sagore te
Crne rupe u njegovom zlatnom zurenju
Bog zna da on želi da ode kući
Deca prokletih
On hoda kao mrtav čovek
Da je živeo sve bi nas razapeo
Sad on stoji na poslednjem stepeniku
Mislio je zaborav, dobro to nas sve privlači
Deca prokletih
Sad goru svoju ruku, okreće se smejanju
Osmehuje se dok plamen prži njegovo meso
Topi njegovo lice, vrišti od bola
Ljušti kožu sa svojih očiju
Gledaj ga, umire po planu
On je prašina na tlu, šta smo naučili
Vi ste deca prokletih
Priterani ste uza zid
Pretvorite se u svetlo
Gorite u noći
Poput sveća, gledajte ih kako gore
Gore u svetlu
Gorećete ponovo večeras
Vi ste deca prokletih