Chiave [Serbian translation]

За времена која сам изгубио

Изазивајући себе у огледалу,

За ствари од некада

Које ме режу изнутра,

За све успомене

Међу оним које заборавиш,

Ноћи у парку међу пријатељима и разговорима,

За онда када сам погрешио

Протраћени таленат,

На школској клупи, ја, збуњен и бесан,

За њу која ме је волела,

Њене очи попут планета

У које уђеш случајно и изађеш на врховима прстију,

За неизговорене реченице

Оне који трче и онда стану

За оне који говоре о херојима и предају се након једног корака

Моја јебена плакања, моје најуморније очи,

За оне који траже осмех и имају хиљаду кајања,

За моја обећања која су одувек иста,

Идем да победим и да се вратим, мама реци ми да можеш,

За мог оца који чека да се смирим

Упркос твојим грешкама, један си од највећих узора

За тренутке једноставности

За оне који остану и оне који иду

За времена кад сам ходао овом улицом и нисам знао где ће ме одвести

И за оне који чекају другачији живот

За мене који сам имао звезду и изгубио је

За оне који се хвале да су јаки ја који уместо тога гравирам још једну слабост

још једну слабост

још једну слабост

За оне који су видели како важни пројекти пропадају

Који налазе уточиште у грамима и својим највећим ожиљцима

За моје многе делове који ме чине нестабилним

Настањив бол који испуњава странице

За курвине синове који ме нису разумели

За оне који само сањају, оне који се осећају као терет

За оне који се осаме, али се врате промењени,

За оне који уместо тога мирују и одавно су одустали

За брод који лети ако не нађе своје море

За ватру која спали све што остане

За кишу која спере моје бриге ноћу

За оне који траже да постоје али нико не одговара

За сваки пут када сам викао: „осећам да сам другачији“

И не могу да схватим где је овде смисао

Ако си рођен сам, живиш сам, умреш сам

Песимиста сам колико је довољно да се осећам усамљено

За оне који се не заљубе јер мрзе да им је добро

За оне који уместо тога воле свакога јер их празнина плаши

За неславну панику због закачене поруке

За оне који су последњи и вреде, за кључ који сам окачио

За тренутке једноставности

За оне који остану и оне који иду

За времена кад сам ходао овом улицом и нисам знао где ће ме одвести

И за оне који чекају другачији живот

За мене који сам имао звезду и изгубио је

За оне који се хвале да су јаки ја који уместо тога гравирам још једну слабост

За тренутке једноставности

За оне који остану и оне који иду

За времена кад сам ходао овом улицом и нисам знао где ће ме одвести

И за оне који чекају другачији живот

За мене који сам имао звезду и изгубио је

За оне који се хвале да су јаки ја који уместо тога гравирам још једну слабост

још једну слабост

још једну слабост