Boli više nego posekotina od papira...
Trag svesti smesta ne prolazi
Što na umu, to na drumu je
Moj razum pobeže, pre drugih svih
Bezbroj je neodgovorenih poziva
Kad me neko nazove, misli da ga volim
Puno je vremena prošlo otkad zaboravih tvoj lik
Otkada mostove spalih i ostavih postrane
Da li je on ostavio neslomljen delić u srcu mom?
On radi suprotno od onog što govori
Kletva potlačenog je mnogo veća
Ma pusti ga, nek siroma' misli da je pobeda njegova