Moje bele [besane] noći nisu bele,
već su jedva, čisto osvetljene zvezdama.
Mala rupa u vodootpornom platnu,
tužni slojevi na velu.
A ja, očarana tamom,
provodim beskonačne sate
brojeći crne ovce
koje obeležavaju moju insomniju.
Ah, ponoć je tu.
Ah, ne spavam.
I što manje spavam, to više razmišljam,
što više razmišljam, to manje zaboravljam.
Ogroman ćorsokak, ogroman prostor
koji se prostire do dna mog kreveta.
Nečuvena je sva ova tišina,
dosada je kosmičkih razmera.
Da li treba da se okrenem nauci?
Anesteziram insomniju?
Ah, ponoć je tu.
Ah, ne spavam.
A nakon ponoći igram
uz ritam tahikardije
I sve se zanosi i ljulja
sve se raširi na mene i pobegne.
Mesec je užeglo voće,
život je bolest.
Oni koji sanjaju imaju sreće,
ostali imaju insomniju.
Oni koji sanjaju imaju sreće,
ostali imaju insomniju.
Oni koji sanjaju imaju sreće,
ostali imaju insomniju.
Ah, ponoć je tu.
Ah, ne spavam.
Ah, ponoć je tu.
Ah, ne spavam.
Ne spavam.
Ne spavam.
Ne spavam.
Ne spavam.
Ne spavam.