Pobeglo nam je nebo izmedju ruku,
kao emocija proslog leta.
Zamaglila je mapa tvojih usana,
prica ove ljubavi je vec drvo spaljeno.
Vise nema spasa,
ni kiseonika za ovo nebo,
ali znam veoma dobro
da sama takodje mogu.
Koliko god da pokusavam, ne pronalazim tvoje korake
na ovoj adresi.
Osecam te i gubim te, boli me ovaj pakao,
saznanje da je gotovo.
Da imam srce pretvoreno u pepeo,
verovali smo da je plamen bio beskonacan,
mogao je biti od oboje,
mogao je bili, ali nije,
umorili smo se od bola.
Da zelim da ti ide dobro u zivotu,
ja nastavljam svoj put, ako jednog dana
sudbina ucini svoje takodje,
obecavam da cu razgovarati sa njim.
Ne pisem ti, vec znas,
zivim od proslosti,
ali ovde me vidis,
zaustavljenu u ovoj bari.
I ne pricaj mi da strast ne nosi akcenat,
ja koja tvoje telo nisam studirala,
prica ove ljubavi je vec drvo spaljeno.
Koliko god da pokusavam, ne pronalazim tvoje korake
na ovoj adresi.
Osecam te i gubim te, boli me ovaj pakao,
saznanje da je gotovo.
Da imam srce pretvoreno u pepeo,
verovali smo da je plamen bio beskonacan,
mogao je biti od oboje,
mogao je bili, ali nije,
umorili smo se od bola.
Da zelim da ti ide dobro u zivotu,
ja nastavljam svoj put, ako jednog dana
sudbina ucini svoje.
Da imam srce pretvoreno u pepeo,
verovali smo da je plamen bio beskonacan,
mogao je biti od oboje,
mogao je bili, ali nije,
umorili smo se od bola.
Da zelim da ti ide dobro u zivotu,
ja nastavljam svoj put, ako jednog dana
sudbina ucini svoje takodje,
obecavam da cu razgovarati sa njim.